Школа село краси

Саграђена пре 158 година, Основна школа у селу Крепољин, средишту подручја “Доња река” на тлу општине Жагубица, окупља 250 ученика у 18 одељења у овом и још пет околних села: Сиге, Милановац, Крупаја, Близнак и Брезница. Чини је ретком међу сеоским школама, у општини Жагубица једином, то што има и одељење деце благо ометене у развоју.

Нарочито специфичном, крепољинску школу свакако чини што је похађа велики број ђака – путника, нарочито ђака – пешака. И то, каквих – ђака што су за минулих 16 деценија шумским путељцима и стазама зими кроз сметове и у зору и увече с првим мраком, праћени завијањем вукова, хрлили да стекну нова знања, постану велики људи. Зато вас, с разлогом, на улазу у школско двориште, дочекује несвакидашња фигура: статуа “Ђак – пешак”

ДОПЕШАЧИЛИ ДО ДОКТОРАТА

У овој школи, у овом селу и читавој општини, диче се тиме да су многи крепољински ђаци “далеко догурали”: данас су лекари, инжењери, економисти, правници, неколико њих доктори наука… За малих ногу осетили шта значи мука и сиротиња, чврсто решени да знањем и упорношћу досегну што више, многи су данас цењени стручњаци, успешни, вредни и поносни на своје корене, добри домаћини.

И ове године, по растанку са “Шербаном”, крепољински ђаци су на пријемном испиту за упис у средње школе имали најбоље резултате у целом Браничевском округу!

– Трудимо се да ученицима пружимо максимум знања. Поред редовних активности, имамо Интернет – клуб, Креативну радионицу кроз коју деца исказују своје способности и надареност, имамо Астрономску секцију… могу да се похвалим и тиме да је настава модернизована, стручном усавршавању наставног кадра посвећује се посебна пажња, сви наставни предмети су стручно заступљени, изузев енглеског језика који ће такође ускоро бити. Школа има 42 радника, од чега је 25 у настави. Кадар је изузетно млад и креативан. Имамо и Мултимедијални центар, у коме наставници припремају и врше презентације часова модерном технологијом, и библиотеку са 9000 књига. – каже Горан Милинковић, директор ОШ “Јован Шербановић” Крепољин.

Нажалост, прича о пешацима, решеним да постану велики људи, има и другу страну: многи напуштају сурове хомољске пределе. У неким се селима ових дана тек сваки трећи димњак пуши. У Брезници, у ђачким клупама седи троје ђака. Догодине, врата школе ће, највероватније, бити закључана. Као и у Медвеђици пре неколико година.

На другој страни, у Крупаји се број од 35 ђака годинама не смањује. Ђачки родитељи и школа, заједничким су средствима пре пар година увели централно грејање у крупајској школи. Таква акција тренутно је у току у суседном Милановцу.

И У БЕЧУ КОЛО ЗАИГРАЛИ

Директора крепољинске Основне школе затекли смо ових дана у Горњаку, на манастирској слави, где су основци за свештенство, вернике и бројне госте извели богат културно-уметнички програм.

Школа, по традицији, има фолклорну секцију. – Ми смо “расадник” будућих чланова КУД-а “Младост” Крепољин, са којим често имамо и заједничке наступе. Било је тако и на овогодишњим деветим “Спасовданским сусретима”. Почетком октомбра смо активно учествовали у манифестацији “Дани гљива и биља Хомоља”, у просторијама наше школе била је презентација и дегустација гљива које су и наши ученици сакупљали на терену. Успоставили смо и сарадњу са Републиком Српском – КУД-ом из Мркоњић Града и, од недавно, са КУД-ом “Српско огњиште” из места Шешлије код Добоја. Већ два пута смо били гости Мркоњић Граду, а били смо неколико дана и у Бечу, у оквиру “Дани Хомоља”, организованих за наше раднике у Аустрији. – прича Милинковић.

У дворишту школе посебно место заузима Етно-кућа, саграђена у старосрпском стилу, пуна употребних предмета и намештаја из протеклих векова. Ових дана, у њој су изложене и слике београдског сликара Владана Мицића.

Ђачка кухиња свакодневно припрема 170 оброка, ученици надокнађују само трошкове намирница. У “менију” су добрим делом кувана јела, садржај је разноврстан до те мере да се у месец дана ниједно јело не понови два пута. Ђаци из Близнака, који превоз до куће имају тек у 15 часова, имају и “репете”. Општина надокнађује трошкове топлог оброка трећем детету у породици, као и деци из најсиромашнијих породица.

 

НЕКИ И ДАНАС ПЕШАЧЕ…

Крепољинска школа је свеже окречена, намештај очуван, ходници препуни генерацијских фотографија, ђачких ликовних и литералних радова, илустрованих пројеката посвећених значајним датумима, толеранцији, хигијени… Веле, још очекују обећану помоћ ресорног министарства, како би заменили столарију, стари део школске зграде саграђен је 1929. године, време је учинило своје. НИП-у су достављани пројекти за реконструкцију фискултурне сале и спортских терена у дворишту школе.

Спушта се зимско вече на Хомољске планине. “Ушушкана” подно Горњака, школа у Крепољину остаје за нама, пуна топлине, што из новог котла, недавно добијеног од донације Министарства просвете, још више – топлине људске којом смо били дочекани и испраћени. Неки нови клинци до ње и данас пешаче, чврста корака и још чвршће намере да једног дана и они “далеко догурају”. И хоће, видећете…