Историјат школе

Србија је у првој половини 19. века улагала много напора да би од пашалука у Отоманском царству постала параментална краљевина – значи модерна европска држава.
Трансформацијом Србије у модерну државу поклоњена је већа пажња образовању (описмењавању) младих генерација. Првим општим законом о школама у Србији (”Устројеније јавног училишног наставленија”) из 1844. године препоручује се отварање школа у свим местима које имају више од 100 пореских глава, јер је предвиђено да школу издржава село, док не буде установљен школски фонд.

Такође је препоручено да се школске зграде граде у центру насеља, на лепом и здравом месту, да су простране и удобне и да у њиховом саставу буду и станови за учитеље, а око њих земљиште за башту. Општине су, такође, биле задужене да, поред издржавања (плате) учитеља, обезбеде школски инвентар и све материјалне трошкове. Школе су у почетку радиле по приватним кућама, док се нису, зависно од економске моћи општине, изградиле школске зграде.
Тако је после 1844. (до 1880) године отворен велики број школа, али њихово стање осамдесетих година није било задовољавајуће – како по броју школа и ученика, тако и по стању школских зграда.

Према записима Милана Ђ. Милићевића, школа у Крепољину отпочела је са радом 1850. године. Остало је забележено да се Јован Стерија Поповић (као начелник Одељења попечитељства просвештенија књажевине Србије) залагао за отварање школа у селима, па је за Крепољин тражио да се школа отвори и знатно раније. Велике заслуге за отварање школе у Крепољину имао је Илија Савић, Председатељ суда обштине Крепољинске. Неколико година по отварању школе поменути Илија Савић са народом подиже зграду за школу (на месту где се сада налази Месна канцеларија).

То време је описано овако: ,,Када је та школа грађена, тада је Крепољин имао 290 кућа. Точкови кола голи, наплати без шина. Везивало се жито ужетом oд липове лике“.
По отварању школске зграде, Илија Савић засадио је испред школе две липе, од којих се једна одржала до данас, али је тешко утврдити њену старост, јер је шупља.
Ова зграда коришћена је све до 1930. године, када су се ђаци уселили у нову зграду, која се и данас користи. Занимљивост за прву школску зграду је да је једно време служила за смештај генератора (динамо-машине) која је осветљавала један део Крепољина.
Скоро до краја 19. века школу су похађала само мушка деца и углавном су била сврстана у једно одељење. Забележено је да је школске 1859-1860. године  у Крепољину било 36 ђака: 24 у првом и 12 у другом разреду.

Женска школа у Крепољину отворена је 1898. године, а радила је до почетка Балканских ратова.
Сиге је школу добило 1866. године када је имало 139 пореских глава. Прва школска зграда, вероватно је подигнута непосредно по отварању школе – крајем шесдесетих година 19. века. Садашња зграда (према распореду просторија и спољашњем изгледу) вероватно је подигнута непосредно по завршетку Првог светског рата, јер је стара школа постала тесна – није могла да прими све ђаке.

Школа у Близнаку је отворена 1873. године. Иако село није испуњавало услов од 100 пореских глава у селу – Близнак је добио школу јер је представљао (у то време) географски и економски центар за Крупају, Липовицу и Медвеђицу – те су деца и из ових села ишла у школу у Близнаку. У почетку школа је радила у некој приватној кући која је била на “две воде”. Пар година касније изграђена је зграда за школу са једном учионицом и станом за учитеља. Била је сва изграђена од дрвета, а служила је до 1. јануара 1958. годинe.

Због малог броја деце (ђака) школе су по отварању углавном радиле са једним одељењем. У Крепољину је пред сам крај 19. века (1899.) отворено и друго одељење мушке школе. До почетка првог светског рата (1914. године) у Крепољину су практично радила три одељења (два мушке и једано женске деце).
Женска школа у селу Сиге отворена је 1903. године и радила је до 1912. године.
У Близнаку женска школа није отварана.
Све три школе за време Првог светског рата нису радиле.
По завршетку Првог светског рата школе су почеле са нормалним радом, али са већим бројем ђака, и различитих годишта пошто су деца била ратом ометена, односно нису ишла у школу. Организовани су и тзв. ,,Течајни разреди” за старију децу како би се описменила.
Тридесетих година на садађњој територији школе отворене су још три школе и то:

Крупаја 1932. године,
Милановац јануара 1935. године и
Брезница 1936. године.

Школа у Брезници је била амбулантно одељење школе у Крепољину што значи да је учитељ из Крепољина долазио два пута недељно у Брезницу и учио децу.
Све три школе су, у почетку радиле по приватним кућама (у Милановцу у згради општине) док нису изграђене школске зграде. Тако је у Крупаји школска зграда почела да се гради 1934. године, у Милановцу је завршена 1950. , а у Брезници 1957. године.

На заузимање учитеља Недељка Степановића подигнута је нова школска зграда 1929. године (на месту женске школе). Нова школа састојала се од три учионице и свечане сале (12 х 6 м) и четири просторије (две од 20 метара квадратних и две од 10 метара квадратних) које су служиле за смештај учитеља или као канцеларије.

Због недостатка учитеља, после ослобођења нормално је почело да се ради у свим школама на овом подручју тек од 1946. године. До отварања Ниже гимназије 1948. мало је ученика по завршетку четвртог разреда настављало даље школовање. Била су то, углавном, учитељска, а ретко деца трговаца и имућних сељака.

Отварањем Ниже гимназије створени су услови да већи број деце настави даље школовање. Тако је до 1999. године 85 ученика ове школе стекло факултетско образовање.